Majka me naučila gotov pa svemu.I danas je dan bio uz nju proveden,dok sam snjom bilježim sretne dane u životu.Pitaju me "Zašto moraš svaki dan da ideš njoj,Šta te privlači tamo,Radi koga ideš " Suze samo naviru i glas kaže onako.Ne znaju da bi za nju život dala da je volim kao nikog u životu.Ne znaju da sam tamo sretna.Ne znaju i nikad neće znati.Ne znaju da nisam sretna ovdije da nikad neću ni biti.Ne znaju jer ih i ne zanimaju moji osjećaji.Misle da kakva god nečija prošlost bila da je može lako zaboraviti da će to proći.Ne to nikad neće proći to ostaje u dubini srca i ubija te svaki dan tamo gdje nisi sretan.A kada imaš nekoga kao što ja imam Elmu i drugu porodicu onda nemaš kad od sreće mislit na nešto što ubija.Nešto što uopšte ne dolazi ti u misli.Nikad ne znaju i neće saznati sve dok misle da je sve uredu.I niko mi nikad neće moći izbrisati nekog iz srca koga volim više od života.
Nema komentara:
Objavi komentar